Atelje212 para PC

Pozoriste Atelje 212 je započelo svoj život 12. novembra 1956. godine, premijernim koncertnim izvođenjem Geteovog “Fausta” u režiji Mire Trailovic, u kome su igrali Marija Crnobori, Mata Milošević, Viktor Starčić i Ljubiša Jovanović, u maloj sali mirar zgrade “Borbe” u kojoj je bilo samo 212 stolica u gledalištu.
POJava Ateljea 212 značila je prekretnicu u pozorišnom životu ne samo Beograda, vec i ovog dela Evrope. Atelje je osnovan Kao Pozoriste u Kome bi SE igrala nova teatro avangardna, desde velikog uticaja u Evropi u para vreme. Osim toga, želeli su da osnuju Pozoriste Koje će SE i organizaciono razlikovati od postojećih, koje pre svega neće biti institucija. U traganju za pogodnim prostorom u KOME bi realizovali svoju ideju otkrili su čitaonicu novinske Kuće “Borba”, un Borislav Mihajlović Mihiz nazvao je novo Pozoriste: Atelje 212. Publika je tog 12. novembra 1956. aplaudirala, un javnost je bila blagonaklona prema ovom neobičnom pozorištu s neobično izvođenim predstavama.
Tokom 54 godine koje Do usledile, Atelje 212 je Kroz svoje predstave, Pisce i reditelje, un naročito Kroz svoje Velike glumce, izraslo u jedno desde najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora.
Atelje 212 je bilo prvo Pozoriste u Istočnoj Evropi koje je igralo “Čekajući Godoa”, Semjuela Beketa, 1956. godine. Veliki uspeh ove predstave omogućio je čitavom Nizu drugih avangardnih teatro i autora da se pojave u pozorištu. Sartr, Fokner, Jonesko, Kami, Pinter, Adamov, Ruževič, Džojs, Zari, T. S. Eliot, Vitrak, Šizgal, Kopit, Žene, prvi puso su prikazani na ovoj Sceni pred jugoslovenskom publikom. Pozoriste Atelje 212 je otkrivalo i nove domače Pisce i igralo komade Brane Crnčevića, Aleksandra Popovica, Dušana Kovacevica ...
Dugogodišnji upravnik Ateljea bila je Mira Trailović, koja je zajedno sa Jovanom Ćirilovim inicirala osnivanje jednog desde najvećih Evropskih pozorišnih ediciónuna, BITEF, je koji nastao 1967. godine u Ateljeu 212, i traje preko Cetiri decenije.Poslednjih sezona nametnulo se Kao lider Regionalne saradnje i uspostavljanja jedinstvenog kulturnog prostora i obeležilo je svojim uspesima pozorišni život i Beograda i čitavog prostora bivše Jugoslavije
Mire posle Trailovic na čelo Ateljea 212 dolazi Ljubomir Draškić, koji je u pozorištu, Kao mladi reditelj, gotovo desde samog osnivanja. Za dvanaest Godina, koliko je bio upravnik, Pozoriste proširuje svoj glumački ansambl mladim umetnicima, i dobija Novu zgradu. Atelje 212 1992. godine u adaptiranoj zgradi postaje jedno desde najsavremenije opremljenih pozorišta na Balkanu. Velika scena (scena “Mira Trailović) ima 385 mesta u gledalištu, un Teatar u podrumu (scena‘Petar Kralj’) 141.
Peti upravnik Ateljea 212 bio je Nebojsa Bradic, Koji se na Toj funkciji zadržao Vrlo kratko (ni celu jednu Sezonu). Svetozar Cvetkovic, Glumac i dugogodišnji član ansambla ove Kuće, bio je 12 Godina upravnik Ateljea 212 (desde 1997. do 2009.). Kokan Mladenović, reditelj pozorišni, vodio je Pozoriste desde 2009. do 2012. godine. Dramaturg i književnik Ivana Dimić bila je v.d. direktor desde 2012. No septembra 2014. godine, un je sadašnji direktor Branimir Brstina, Glumac i dugogodišnji član ansambla.
Danas Atelje 212 ima Stalni ansambl desde 30 glumaca, ali je otvoren i za uno umetnike koji nisu stalno vezani za ovo Pozoriste. Najveća glumačka imena i dalje igraju na Sceni Ateljea 212, un najbolji DOMÁCÍ i internacionalni reditelji Rade u ovoj KUCI. Na Sceni Ateljea 212 igraju se Nove drame savremenih domaćih i stranih autora, Kojima Pozoriste daje svoj, Vrlo prepoznatljiv Pecat. Tokom 58 Godina svog postojanja, Atelje 212 je izraslo u jedno desde najznačajnijih pozorišta sa ovih prostora. Poslednjih sezona nametnulo se Kao lider Regionalne saradnje i obeležilo je svojim uspesima pozorišni život Beograda, Srbije, ali i bivše Jugoslavije.